Mori more mladoga junaka,
pokle ga je more umorilo,
starica ga majka potkopala,
kopala ga a ne plakala ga.
Kad svršila nediljica dana, 5
starica ga majka pohodila,
starica ga majka preplakala:
»Je 1 ti, sinko, zemlja dothjala,
je 1 ti teška škrila od mramora,
jesu l t’ moje suze dodijale?« 10
»»Nije meni zemlja dodijaia,
nit m' je teška škrila od mramora
nit su m’ tvoje suze dodijaie,
nego kletva mlajane divojke,
ljubio je, kući ne vodio, 15
kada kune do Boga se čuje,
kada plače i Bog je miluje.««
