S njun san pasa devet godin ovce
devet ovce, a četiri janjce,
da joj nisan hude riči reka,
ni hudin je okon pogjedajo
za ’nu viru, da će biti moja, 5
privar’ mene pojde za drugoga,
za drugoga, pobratima moga,
pa me zove za kuma vinčenja.
Hoću 1’ poći, stara mila majko!
»Pojdi, sinko, ma ne nosi dara, 10
nit ga nosi, niti ga pripravjaj,
već joj reci do dvi do tri riči,
ke će mladu po srcu ubiti;
da ne’ mala čeda muške glave,
nogo mladi devet divojaka, 15
sve devet joj na vodu hodile,
u gori se zmije počinile,
na nedilje doma dohodile,
staru majku za grlo lovile!«
