С њун сан паса девет годин овце
девет овце, а четири јањце,
да јој нисан худе ричи река,
ни худин је окон погједајо
за ’ну виру, да ће бити моја, 5
привар’ мене појде за другога,
за другога, побратима мога,
па ме зове за кума винчења.
Хоћу 1’ поћи, стара мила мајко!
»Појди, синко, ма не носи дара, 10
нит га носи, нити га приправјај,
већ јој реци до дви до три ричи,
ке ће младу по срцу убити;
да не’ мала чеда мушке главе,
ного млади девет дивојака, 15
све девет јој на воду ходиле,
у гори се змије починиле,
на недиље дома доходиле,
стару мајку за грло ловиле!«
