Obudovi Jovanbegovica;
Puno mahla, a malo evlada —
Sam joj Risto od četrjest danah.
Za to čuo Banoviću Šćepo,
Pa zaprosi Jovanbegovicu: 5
„Pođi za me! Jovanbegovice."
Al govori Jovanbegovica:
„Hoćeš li se primit Riste moga,
Riste moga, kao sina svoga?"
„Primit ću se sina Riste tvoga, 10
Riste tvoga, kao sina moga.“
Govorila Jovanbegovica:
„Kupi svate! Banoviću Šćepo.
Pa ih vodi dvoru bijelome."
Kada Šćepo rieči razumio, 15
On sakupi gospodu svatove,
Pak ih vodi Jovanbega dvoru:
Sve svatove u nove ahare,
Vrane konje u nove podrume.
Tri bijela dana predanili; 20
Opremi se Jovanbegovica,
Tri tovara natovari blaga —
I odoše gospoda svatovi,
Odvedoše Jovanbegovicu.
Kad su bili na prvom konaku, 25
Govori joj Banoviću Šćepo:
„Baci Ristu! Jovanbegovice,
Baci Ristu u zelenu travu.“
Ona muči, ništa negovori,
Već prolieva suze niz obraze. 30
Tu su oni noćcu prenoćili.
Kad u jutro bio dan osvanu,
Ali Šćepo konja razigrava,
Do svoje ga ljube doigrava,
35 Pa govori Jovanbegovici: 35
„Baci Ristu u zelenu travu;
Ako li ga ti baciti nećeš,
Živoj ću ti oči izvaditi."
Ona vadi od zlata gajtane,
Pa ih veže od jele do jele; 40
Sveza Risti od zlata ljuljačku,
Zavi Ristu u zlatnu mahramu,
Zaljula ga i dva i tri puta:
„Nini, Risto, žalostna ti majka! —
Kada puhne vjetar sa planinah, 45
Ti ćeš mislit da te ljulja majka;
Kad zapjeva ptica u gorici,
Ti ćeš mislit da ti pjeva majka;
Kad iz neba rosa kiša pane,
Ti ćeš mislit da te doji majka.“ 50
Tu je ona Ristu ostavila.
Kad su bili na drugom konaku.
Molila se Jovanbegovica:
„Pusti mene! Banoviću Šćepo,
Da ja vidim Ristu sina svoga.“ 55
Pušćio je Banoviću Šćepo,
Pušćio je u goru zelenu.
Kad je došla u goru zelenu.
Al joj vile Ristu raztrgnule.
Kad to viđe Jovanbegovica, 60
Doli pade, gori neustade,
Od žalosti Bogu dušu dade.
Bosanski prijatelj, saderžavajući potriebite koristne i zabavne stvari. Urednik: I. F. Jukić Banjalučanin. Svezak III, Izdat troškom Matice Ilirske, u Zagrebu, Berzotiskom Antuna Jakića, 1861., str. 106-107.
