Обудови Јованбеговица;
Пуно махла, а мало евлада —
Сам јој Ристо од четрјест данах.
За то чуо Бановићу Шћепо,
Па запроси Јованбеговицу: 5
„Пођи за ме! Јованбеговице."
Ал говори Јованбеговица:
„Хоћеш ли се примит Ристе мога,
Ристе мога, као сина свога?"
„Примит ћу се сина Ристе твога, 10
Ристе твога, као сина мога.“
Говорила Јованбеговица:
„Купи свате! Бановићу Шћепо.
Па их води двору бијеломе."
Када Шћепо риечи разумио, 15
Он сакупи господу сватове,
Пак их води Јованбега двору:
Све сватове у нове ахаре,
Вране коње у нове подруме.
Три бијела дана преданили; 20
Опреми се Јованбеговица,
Три товара натовари блага —
I одоше господа сватови,
Одведоше Јованбеговицу.
Кад су били на првом конаку, 25
Говори јој Бановићу Шћепо:
„Баци Ристу! Јованбеговице,
Баци Ристу у зелену траву.“
Она мучи, ништа неговори,
Већ пролиева сузе низ образе. 30
Ту су они ноћцу преноћили.
Кад у јутро био дан освану,
Али Шћепо коња разиграва,
До своје га љубе доиграва,
35 Па говори Јованбеговици: 35
„Баци Ристу у зелену траву;
Ако ли га ти бацити нећеш,
Живој ћу ти очи извадити."
Она вади од злата гајтане,
Па их веже од јеле до јеле; 40
Свеза Ристи од злата љуљачку,
Зави Ристу у златну махраму,
Заљула га и два и три пута:
„Нини, Ристо, жалостна ти мајка! —
Када пухне вјетар са планинах, 45
Ти ћеш мислит да те љуља мајка;
Кад запјева птица у горици,
Ти ћеш мислит да ти пјева мајка;
Кад из неба роса киша пане,
Ти ћеш мислит да те доји мајка.“ 50
Ту је она Ристу оставила.
Кад су били на другом конаку.
Молила се Јованбеговица:
„Пусти мене! Бановићу Шћепо,
Да ја видим Ристу сина свога.“ 55
Пушћио је Бановићу Шћепо,
Пушћио је у гору зелену.
Кад је дошла у гору зелену.
Ал јој виле Ристу разтргнуле.
Кад то виђе Јованбеговица, 60
Доли паде, гори неустаде,
Од жалости Богу душу даде.
