Na ovoj kuntradi dva mladića staše,
Ki ovoj rožici služiti hoćaše.
„Sad zberi, rožice, koga tebi drago!“
„„Oba ste mimila, oba ste mi draga,
Ne morem vas dilit od mojega srca. 5
Prvom hoću dati srca polovicu,
Drugom hoću dat od žija[1] rožicu .
Onomu, komu dan od žija rožicu,
Neka gre iskati v tuju stran jubčicu.““
„V tujih stranah se je tuđim majkan molit, 10
A jà svoju imit, pak mi ju želit.
Da bin služil Boga koliko sen tebi,
Bog bi se smiloval, prijel bi me k sebi;
Već bi se smilila Turkinja na roba,
A ti se nemoreš na mane neboga; 15
Već bi se smililo drivo na kamenje, [2]
A ti se ne moreš na inoje mojenje!“[3]
↑Vrničani izgovaraju ono "nj" u glagolskim samostavnicima kao dva glasa
↑Vrničani izgovaraju ono "nj" u glagolskim samostavnicima kao dva glasa
Извор
Istarske narodne pjesme, izdala "Istarska književna zadruga", [Opatija], 1924., str. 105.
Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju po Istri i Kvarnerskih otocih, preštampane iz "Naše sloge", Tiskarnica sinovah K. Amati u Trstu 1879., str. 116.
