На овој кунтради два младића сташе,
Ки овој рожици служити хоћаше.
„Сад збери, рожице, кога теби драго!“
„„Оба сте мимила, оба сте ми драга,
Не морем вас дилит од мојега срца. 5
Првом хоћу дати срца половицу,
Другом хоћу дат од жија[1] рожицу .
Оному, кому дан од жија рожицу,
Нека гре искати в тују стран јубчицу.““
„В тујих странах се је туђим мајкан молит, 10
А јà своју имит, пак ми ју желит.
Да бин служил Бога колико сен теби,
Бог би се смиловал, пријел би ме к себи;
Већ би се смилила Туркиња на роба,
А ти се немореш на мане небога; 15
Већ би се смилило дриво на камење, [2]
А ти се не мореш на иноје мојење!“[3]
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 116.
