Nemoj, nemoj, mâ Ljubice

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Nemoj, nemoj, mâ Ljubice
Pisac: Ivan Bunić Vučić


Nemoj, nemoj, mâ Ljubice



Nemoj, nemoj, mâ Ljubice,
   u bistru viru virovati
   u kom rajsko tvoje lice
   općiš često ogledati!

Ere neće, vjeruj meni,
   dugo vrijeme kazat tebi
   medne usti, pram zlaćeni
   i dvije dzore zgara s nebi.

Skoro, skoro promijeniće
   vas tvoj ures i svu diku,
   tebe istu tebi skriće
   da neć poznat tvu priliku.

Bježi mlados, dni odhode
   vele brže, vele plaše
   negli istoga vira vode
   i kâ se u njim sjena kaže.

Tijekom, tijekom lete ljeta,
   sve pod suncem satira se,
   i zasve dan dođe opeta,
   naša doba ne vrate se.

Odori će bit i plijeni
   od gusara, ki sve stira,
   tvoj dragi pogled, pram ljuveni,
   slatke usti, lice od lira.

Tim se, mlada, ne oholi
   čim pogledaš sliku tvoju,
   neg se smili na me boli,
   o ljubljeni moj pokoju!




Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ivan Bunić Vučić, umro 1658, pre 362 godine.