Cvilila je od raja divojka,
da joj sinoć priminula majka,
da j’ u raju ne more gledati.
Sritila ju dva božja anđela:
»Ča tu cviliš, od raja đivojko?« 5
»»Pojte, zbogun, dva božja anđela,
sinoć mi je priminula majka,
u raju je ne mogu gledati!««
»Poj ti, draga, Bogu velikomu,
pa se kljači na gola kolena, 10
pa se moli Bogu velikomu,
da od pakla tebi ključe dade!«
Ona moli, Bog je poslušao.
Kad je vrata pakla otvarala,
tot je njena majka posrid pakla. 15
»Ajme meni, moja mila majko,
di je tebi u Bogu dilenje,
di je tebi u crkvi molenje?«
»»Poj ti zbogun, draga ćerce moja,
svi su moji grisi oprošteni, 20
samo jedan nije mi oprošten,
ča junaka s divojkun omrazih,
junak pojde za ’no crno more,
a divojka za 'nu crnu goru,
u gori je jezero zeleno.«« 25
