Цвилила је од раја дивојка,
да јој синоћ приминула мајка,
да ј’ у рају не море гледати.
Сритила ју два божја анђела:
»Ча ту цвилиш, од раја ђивојко?« 5
»»Појте, збогун, два божја анђела,
синоћ ми је приминула мајка,
у рају је не могу гледати!««
»Пој ти, драга, Богу великому,
па се кљачи на гола колена, 10
па се моли Богу великому,
да од пакла теби кључе даде!«
Она моли, Бог је послушао.
Кад је врата пакла отварала,
тот је њена мајка посрид пакла. 15
»Ајме мени, моја мила мајко,
ди је теби у Богу дилење,
ди је теби у цркви молење?«
»»Пој ти збогун, драга ћерце моја,
сви су моји гриси опроштени, 20
само један није ми опроштен,
ча јунака с дивојкун омразих,
јунак појде за ’но црно море,
а дивојка за 'ну црну гору,
у гори је језеро зелено.«« 25
