Zaspa Ivo na travi zelenoj,
ulize mu zmija u njidarca,
pa kad mu se prsin prošetala
i pod bilon košuljon smirila,
on sazivlje milu sestru svoju: 5
»Vadi, seko, zmije iz njidarca!«
»»Nimam, brate, neg tebe jedina,
da bi, brate, tebe ne imala,
ne vadin ti zmije iz njidarca!««
On sazivlje milu majku svoju: 10
»Vadi, majko, zmiju iz njidarca!«
Al govori ostarila majka:
»Nimam, sinko, neg tebe jedina,
da bi, sinko, tebe ne imala,
ne vadin ti zmije iz njidarca!« 15
On sazivlje virnu ljubu svoju:
»Vadi, ljubo, zmiju iz njidarca.«
’Na zagrće uz ruke rukave,
da će vadit zmiju iz njidarca.
’Na ne vadi zmiju iz njidarca, 20
nego vadi kolajnu od zlata.
Kajala se majka i sestrica,
Ča ne tiše vadit Ivi zmiju.
