Заспа Иво на трави зеленој,
улизе му змија у њидарца,
па кад му се прсин прошетала
и под билон кошуљон смирила,
он сазивље милу сестру своју: 5
»Вади, секо, змије из њидарца!«
»»Нимам, брате, нег тебе једина,
да би, брате, тебе не имала,
не вадин ти змије из њидарца!««
Он сазивље милу мајку своју: 10
»Вади, мајко, змију из њидарца!«
Ал говори остарила мајка:
»Нимам, синко, нег тебе једина,
да би, синко, тебе не имала,
не вадин ти змије из њидарца!« 15
Он сазивље вирну љубу своју:
»Вади, љубо, змију из њидарца.«
’На загрће уз руке рукаве,
да ће вадит змију из њидарца.
’На не вади змију из њидарца, 20
него вади колајну од злата.
Кајала се мајка и сестрица,
Ча не тише вадит Иви змију.
