Vino pije Kraljeviću Marko,
S pobratimom Sibinjanin Jankom;
Pa govori Sibinjanin Janko:
„Pobratime, Kraljeviću Marko!
Imam ljubu i suviše mudru, 5
Nitko mi je prevarit nemože.“
Ali veli Kraljeviću Marko:
„Ja ću tvoju prevariti ljubu.“
Vino piše, pak se okladiše:
Marko meće rusu svoju glavu, 10
Janko meće i kulu i ljubu. —
Marko Janku tiho besidio:
„Daj mi Janko ti tvoje hodielo,
I daj meni dobra konja svoga,
I daj meni sve svoje oružje.“ 15
Janko svlači a Marko oblači,
Pripasa mu svietlo oružje,
Uzjaši mu konja od mejdana,
Ode Marko do Jankova dvora.
Kad je bio prama bielom dvoru, 20
Kalpak kapu na oči natiče,
A dolamu po zemlji povuče.
Pred njega je ljuba izlazila,
Da dočeka gospodara Janka.
Doka ga je očima sgledala, 25
Odmah se je natrag povratila,
Pa dozivlje Kumriu robinju:
„Robinjice, po boru sestrice!
Nješto mi se Janko razljutio,
Dočekaj mi gospodara Janka, 30
Liepim ću te darom darovati."
Kad to čula Kumria robinja,
Jankova je konja prifatila.
Sjede Marko na studenu stinu
Na desnu se oslonio ruku. 35
Ljuba sprema gospodsku večeru,
Pa dozivlje Kirmriu robinju:
„Robinjice, po boru sestrice!
Obuci se štogod liepše možeš
40 Noćas ćeš mi s Jankom prenoćiti, 40
Liepim ću te darom darovati:
Dat ću tebi sto zlatnih dukatah.
I još ću te robstva oprostiti;
Nješto mi se Janko naljutio."
Poslušaje Kumria robinja, 45
Oblači se što god liepše može:
Na se meće sve drago kamenje,
Biser-đerdan, perstenove zlatne!
Pak je Marku nosila večeru
Kad je Marko večeru večero, 50
Stere njemu mekane dušeke.
Leže Marko u meke dušeke.
I š njim leže Kumria robinja,
Š njome spava kao s svojom sekom.
Uranio Kraljeviću Marko, 55
Pria zore i biela dana,
Pak robinji kose odrezao,
Ter jih meće sebi u njedarca;
Pa se baca na dobra konjica,
Ode berže Sibinjanin Janku. 60
Ali Janko hladno pije vino,
Božju mu je pomoć nazivao;
A on njemu liepše odaziva.
Sjede Marko uz koljeno Janku,
Pa izvadi rusu pletenicu, 65
I govori Sibinjanin Janku:
„Hajde Janko, oklad da dielimo."
Istom oni u reči bijahu,
Al eto ti sluge Milutina,
Janku baca knjigu na koljena. 70
Knjigu uči Sibinjanin Janko:
„Gospodaru Sibinjanin Janko!
Što mi šalješ bekrie junake,
Da mi rižu kose robinjami?"
Sve u knjizi ljuba nakitila, 75
Kako Marka biše prevarila.
Onda Janko Marku govorio;
„Hoćemo li oklad sad deliti!
Ali ćemo tebi pokloniti?“
Rusu glavu Marku poklonio. 80
Bosanski prijatelj, saderžavajući potriebite koristne i zabavne stvari. Urednik: I. F. Jukić Banjalučanin. Svezak II, Troškom Dra. Ljudevita Gaja, u Zagrebu, Berzotiskom narodne tiskarnice dra. Ljudevita Gaja, 1851., str. 165-167.
