Вино пије Краљевићу Марко,
С побратимом Сибињанин Јанком;
Па говори Сибињанин Јанко:
„Побратиме, Краљевићу Марко!
Имам љубу и сувише мудру, 5
Нитко ми је преварит неможе.“
Али вели Краљевићу Марко:
„Ја ћу твоју преварити љубу.“
Вино пише, пак се окладише:
Марко меће русу своју главу, 10
Јанко меће и кулу и љубу. —
Марко Јанку тихо бесидио:
„Дај ми Јанко ти твоје ходиело,
I дај мени добра коња свога,
I дај мени све своје оружје.“ 15
Јанко свлачи а Марко облачи,
Припаса му свиетло оружје,
Узјаши му коња од мејдана,
Оде Марко до Јанкова двора.
Кад је био прама биелом двору, 20
Калпак капу на очи натиче,
А доламу по земљи повуче.
Пред њега је љуба излазила,
Да дочека господара Јанка.
Дока га је очима сгледала, 25
Одмах се је натраг повратила,
Па дозивље Кумриу робињу:
„Робињице, по бору сестрице!
Њешто ми се Јанко разљутио,
Дочекај ми господара Јанка, 30
Лиепим ћу те даром даровати."
Кад то чула Кумриа робиња,
Јанкова је коња прифатила.
Сједе Марко на студену стину
На десну се ослонио руку. 35
Љуба спрема господску вечеру,
Па дозивље Кирмриу робињу:
„Робињице, по бору сестрице!
Обуци се штогод лиепше можеш
40 Ноћас ћеш ми с Јанком преноћити, 40
Лиепим ћу те даром даровати:
Дат ћу теби сто златних дукатах.
I још ћу те робства опростити;
Њешто ми се Јанко наљутио."
Послушаје Кумриа робиња, 45
Облачи се што год лиепше може:
На се меће све драго камење,
Бисер-ђердан, перстенове златне!
Пак је Марку носила вечеру
Кад је Марко вечеру вечеро, 50
Стере њему мекане душеке.
Леже Марко у меке душеке.
I ш њим леже Кумриа робиња,
Ш њоме спава као с својом секом.
Уранио Краљевићу Марко, 55
Приа зоре и биела дана,
Пак робињи косе одрезао,
Тер јих меће себи у њедарца;
Па се баца на добра коњица,
Оде берже Сибињанин Јанку. 60
Али Јанко хладно пије вино,
Божју му је помоћ називао;
А он њему лиепше одазива.
Сједе Марко уз кољено Јанку,
Па извади русу плетеницу, 65
I говори Сибињанин Јанку:
„Хајде Јанко, оклад да диелимо."
Истом они у речи бијаху,
Ал ето ти слуге Милутина,
Јанку баца књигу на кољена. 70
Књигу учи Сибињанин Јанко:
„Господару Сибињанин Јанко!
Што ми шаљеш бекрие јунаке,
Да ми рижу косе робињами?"
Све у књизи љуба накитила, 75
Како Марка бише преварила.
Онда Јанко Марку говорио;
„Хоћемо ли оклад сад делити!
Али ћемо теби поклонити?“
Русу главу Марку поклонио. 80
Босански пријатељ, садержавајући потриебите користне и забавне ствари. Уредник: I. Ф. Јукић Бањалучанин. Свезак II, Трошком Дра. Људевита Гаја, у Загребу, Берзотиском народне тискарнице дра. Људевита Гаја, 1851., стр. 165-167.
