Mi fratilja od crevljara,
kao običaj bila 'e stara,
došli smo vam poigrati,
i Bembelja ukazati:
svak sad skoči i uživa'.5 Biagio, Biagio, viva, viva!
Zapovíjejte nam, gospoje,
štopele vam da se skroje,
er će biti, kao žudite,
sve asete i pulite, 10
kako u formu da se uliva. Biagio, Biagio, viva, viva!
Zašto u nas jes kopita,
za vas svaku, ко se uspita,
makar devet od ponata,15
ma se hoće bolja plata,
er se roba ne dariva. Biagio, Biagio, viva, viva!
Ma nu ako za ke htječe
kopito se još poveće, 20
macula će raširiti,
što ne uzmogu steć kopiti,
er se koža raširiva. Biagio, Biagio, viva, viva!
Ma ako koja neće ni to,25
hteć imati svoje kopito
a mi da 'oj ga učinimo,
netom formu uzvidimo,
da joj štopela tijesna biva. Biagio, Biagio, viva, viva!30
Sve su freske u nas kože,
a provat ih svaka može,
ni se gamuh naš razvuče,
četr puta kad se obuče,
ni se veće zaguljiva. 35 Biagio, Biagio, viva, viva!
Tim, gospode izabrane,
ako ćete bit servane,
uzmi svoga meštra za se
svaka sebi na ponase; 40
svaki er vam se obećiva. Biagio, Biagio, viva, viva!
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XVI, Djela Petra Zoranića, Antuna Sasina, Savka Gučetića Bendeviševića, str.172, Zagreb, 1888
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Антун Сасин, умро 1596, пре 428 година.
