Ми фратиља од цревљара,
као обичај била 'е стара,
дошли смо вам поиграти,
и Бембеља указати:
свак сад скочи и ужива'.5 Биагио, Биагио, вива, вива!
Заповíјејте нам, госпоје,
штопеле вам да се скроје,
ер ће бити, као жудите,
све асете и пулите, 10
како у форму да се улива. Биагио, Биагио, вива, вива!
Зашто у нас јес копита,
за вас сваку, ко се успита,
макар девет од поната,15
ма се хоће боља плата,
ер се роба не дарива. Биагио, Биагио, вива, вива!
Ма ну ако за ке хтјече
копито се још повеће, 20
мацула ће раширити,
што не узмогу стећ копити,
ер се кожа раширива. Биагио, Биагио, вива, вива!
Ма ако која неће ни то,25
хтећ имати своје копито
а ми да 'ој га учинимо,
нетом форму узвидимо,
да јој штопела тијесна бива. Биагио, Биагио, вива, вива!30
Све су фреске у нас коже,
а проват их свака може,
ни се гамух наш развуче,
четр пута кад се обуче,
ни се веће загуљива. 35 Биагио, Биагио, вива, вива!
Тим, господе изабране,
ако ћете бит серване,
узми свога мештра за се
свака себи на понасе; 40
сваки ер вам се обећива. Биагио, Биагио, вива, вива!
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XVI, Дјела Петра Зоранића, Антуна Сасина, Савка Гучетића Бендевишевића, стр.172, Загреб, 1888
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Антун Сасин, умро 1596, пре 428 година.
