Pridoh pod Vrbnik grad,
Protu leti biše.
U Vrbniku gradu
Nikogar ne biše,
Neg jedan ruman cvet 5
Po vodu grediše.
Sobun me zoviše,
Dobra mi otiše.
„Kostrij [1] je va moru,
Još ves ne opliva; 10
A moj ljubić v Mlecih
Plavčicu kordiva.
Da bin bila znala,
Da ćeš biti mornar,
Kupila bih ti plav, 15
Da bi bil gospodar.
Ja bin plavcu tvoju
Zlaton rakamala,
A od mojih rusih vlas
Konopi spletala, 20
A od mojih košujic
Jadrašca krajala,
A krmu bih tvoju
Srebron okovala,
A provu bih tvoju 25
Zlatom rakamala."
