Molim te, sunačce, nemoj mi zazriti
er ti me srdačce odlučih izriti.
Anđelski tvoj obraz i ličce biserno
stavi me u poraz ljuveni čemerno;
rič svaka od usta, u kojih nosiš med, 5
želju mi dopusta da kopnim kako led,
i slavni pozor tvoj, grlo, vrat i kosi
činiše život moj da željom smrt prosi.
A zatoj iz tuga vazeti ako me ć,
učini da sluga ja se tvoj mogu reć.10
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
