Молим те, суначце, немој ми зазрити

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Молим те, суначце, немој ми зазрити
Писац: Шишко Менчетић
238. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Марија.


Молим те, суначце, немој ми зазрити




Молим те, суначце, немој ми зазрити
   ер ти ме срдачце одлучих изрити.
Анђелски твој образ и личце бисерно
   стави ме у пораз љувени чемерно;
рич свака од уста, у којих носиш мед, 5
   жељу ми допуста да копним како лед,
и славни позор твој, грло, врат и коси
   чинише живот мој да жељом смрт проси.
А затој из туга вазети ако ме ћ,
   учини да слуга ја се твој могу рећ.10



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 493 године.