Moj tanče ljuveni, velmi te ja molju,
ne zamir', čuj, meni, ako se oholju,
pače se čud' mlados ka sliša sej pjesni
ako sad za rados život moj ne bijesni.
Zač viđu međ nami gospođu moju ja 5
ka nad svim vilami jakino sunce sja;
toliku ima čes u svojoj mladosti
da slove nje ures vas rajskom sladosti.
Ako smim reći toj, između svih sluga
ona je život moj obrala za druga; 10
ne da mi da služu, nu hoće služiti,
zatoj ja ne tužu ni mišlju tužiti.
I možem još reći: blaženi ljuven stril,
pokoli doteći mogu ja u nje kril,
pokoli u družbu mogu se zgodit njoj 15
koja mi za službu darova obraz svoj.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
