Kune Marko staru svoju majku,
Da mu nije porodila sele.
„Ne kun, mene, drago dite moje,
Lipu sam ti porodila sele;
Malu su ju zarobili Turci, 5
U kolivci u srebrnoj zivci,
U košulji od renša tankoga,
U modrini pana visokoga,
U postolim crnoga kamufa.
Ti se ženi kuda tebi drago, 10
Ne ženi se u Robljine grade,
Da ne uzmeš sele za ljubovcu."
Na to Marko haje i nehaje,
Već govori miloj majki svojoj:
„Aj milice, mila majko moja! 15
Obaša sam tursko i kaursko,
Bia jesam gdi ističe sunce,
Gdi ističe i kamo zapada,
Nisam naša na moj mod divojke,
Nego jednu u Robljinu gradu, 20
Po imenu Robljinicu mladu:
Visoka je kano i jelvica,
Oči ima kano i murvica,
Njima gleda kano sirotica,
Draga mi je kano i sestrica." 25
On se ženi u Robljine grade,
Vodi ljubi dvoru bijelomu.
Kad su došli u srid gore crne,
Na svaću je godina padala,
A na Marka krvava rosica; 30
Kad su došli dvoru bijelomu,
Oni gredu večer večerati.
Kad su išli večer večerati,
Sve su jim se sviće pogasile,
Stolu im se noge polomile. 35
Kad su išli noćcu noćevati,
Meće ljubi ruke u nidarja,
Tot’ mu ljubi zmija na srdajcu.
Marko grede majki na tuženje.
„Aj milice mila, majko moja 40
Noćas mi se čudne stvari kažu:
Ljubi mi je zmija na srdajcu."
„„Ala Marko, moje dite drago!
Ti upitaj mladu ljubi svoju
Čijega je roda al plemena."" 45
I pita je Kraljeviću Marko:
„Boga tebi, mlada ljubi moja!
Hoćeš li mi pravo povidati:
Čijega si roda al plemena?"
„Ne znam, jadna, čijega sam roda, 50
Čijega sam roda ni plemena.
Neg sam bila u turskom divanu
Gdi busuju (?) bule turkinjice;
Da ja jesam mlada zarobljena
U kolivci u srebrnoj zivci, 55
U košulji od reša tankoga,
U modrini pana visokoga,
U postolim kamufa crnoga.
Da sam ćerca samosida Luke,
Da sam sele Kraljevića Marka, 60
Da mu madež na desnom ramenu."
„Moli Boga, mila sele moja,
Mol’ mo Boga i Mariju divu,
Da ti nisam lišce obljubia,
Da se nije krvca pomišala." 65
Marko grede majki na pofalu;
„Aj milice, mila majko moja!
Da bi tebi na probire bilo,
Bil' volila ćercu rođenicu,
A1 po dvoru nevu odminicu?" 70
„„Da bi majki na probire bilo,
Volila bi ćercu od srdajca,
Neg po dvoru nevu izminicu.
Sinu bih se neve dobavila,
Al ćerice nikad nikolice."" 75
Veli Marko miloj majki svojoj:
„Evo tebi, mila majko moja,
Evo tebi ćerca od srdajca!“
Naša sloga, poučni, gospodarski i politični list god. X, broj 2., u Trstu 16. januara 1879., str. 6-7.
Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju po Istri i Kvarnerskih otocih, preštampane iz "Naše sloge", Tiskarnica sinovah K. Amati u Trstu 1879., str. 19-22.
Istarske narodne pjesme, izdala "Istarska književna zadruga", [Opatija], 1924., str. 12-13.
