Mali Marijan
Konja jaše mali Marijane,
Konja jaše pokraj Carigrada.
Niz bedro mu ćorda trepećaše,
Sam se sobom junak razgovara:
„Što trepećeš, svitla ćordo moja? 5
Al trepećeš caru u srdašce,
Al carici, da bi moja bila?"
Misli junak, da niko ne čuje,
Al ga čuju tri careve sluge,
Pa su tekle, pa su caru rekle: 10
„O naš care, mili gospodare!
Da ti znadeš, što ti sluge znadu,
Po bi svoga prigorio carstva.
Konja jaše mali Marijane,
Niz bedro mu ćorda trepećaše, 15
Pa je junak ćordi govorio:
Što trepećeš, svitla ćordo moja?
Al trepećeš caru u srdašce,
Al carici, da bi moja bila?"
Kad je care sluge razumio, 20
Onda njima lipo govorio:
„Čujte mene, do tri sluge moje,
Uhvatite malog Marijana!
Lipo će vas care darovati,
Dat će vami do tri kese blaga." 25
Kad su sluge cara razumile,
Odlazile u goru zelenu,
Uhvatiše malog Marijana,
Pak ga vode caru u dvorove.
Kad je njega care ugledao, 30
Onda mu je care besidio:
„Ej bora ti, mali Marijane!
Ali voliš, da te mlini melju,
Ali voliš, da te vatra žeže,
Ali vo!iš, da te konji taru?" 35
Besidio mali Marijane:
„Nisam slama, da me konji taru,
Nisam drvo, da me vatra žeže,
Nisam žito, da me mlini melju,
Već sam junak, da me ćorda siče! 40
Pak te molim, moj čestiti care.
Da mi dades konja kljusetinu,
Da mi dades ćordu tuparliju.
Da mi vežes noge ispod konja,
A bijele ruke naopako. 45
Pa me pustiš niz to polje ravno;
Za mnom pošlješ do trista vojnika,
Sve po izbor najboljih junaka;
Pak da gledaš s gornjega pendžera,
A carica s pozlaćena stola, 50
Kako mene ćorde rasicaju."
Nato se je care smilovao:
Daje njemu konja kljusetinu,
1 daje mu ćordu tuparliju;
Veziva mu noge ispod konja, 55
A bijele ruke naopako.
Pa ga pušta niz to polje ravno;
Za njim tura do trista vojnika,
Sve po izbor najboljih junaka;
Pak on gleda s gornjega pendžera, 60
A carica s pozlaćena stola,
Kako će ga rasicati ćorde.
Uto se je care privario,
Privari se, ujeda ga guja.
Kad su došli nasrid polja ravna, 65
Zaviknuo mali Marijane:
„Gdi ste sada do tri moje vile.
Do tri vile, do tri posestrime?"
Prva vila bila dotrkala,
Ona mu je ruke odvezala; 70
Druga vila bila dotrkala,
Ona mu je noge oprostila;
Treća vila bila dotrkala,
Ona mu je konja pomladila.
Pak poleti mladi Marijane, 75
Pak poleti niz to polje ravno,
Kano zvizda niza nebo sjajno.
Sve isice, niko ne utece.
Pak on trči caru u dvorove,
I sobom se junak razgovara: 80
„Što trepećeš, svitla sabljo moja?
Al trepećeš caru u srdašce,
Al carici, da bi moja bila?"
Kada ga je care razumio,
Junaku je 'vako besidio: 85
„Bora tebi, mladi Marijane,
Ne sici mi ruse glave moje!
Evo tebi do tri kese blaga,
I evo ti po kraljevstva moga,
Mala plaća tog junaštva tvoga!" 90
Al Marijan mali besidio:
„Što će meni do tri kese blaga?
Što li će mi po kraljevstva tvoga,
Kad mi može sve kraljevstvo biti?"
Ćordom mahnu, odsiče mu glavu, 95
Pak caricu prihvati za ruku,
I vodi je svom bijelu dvoru.
A kad biše priko polja ravna,
Nahodili bunar vode hladne,
Pak carica njemu besidila: 100
„Bora tebi, mali Marijane!
Teško sam ti mlada ožednila;
Pusti mene, mali Marijane,
Pusti mene vode se napiti."
A kad mlada k vodi dohodila, 105
Onda živa u vodu skočila.
Bartiio Grgić, I., br. 11.
Iz Mravinaca splitskoga kotara.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
