Mada/21
| ←Šena šesta | Mada Писац: Nepoznati autor ŠENA SEDMA |
Šena osma→ |
LUKA: Sluga ti sam, gosparu Gabro! appunto[1] sam mnogo želio razgovoriti se s vašijem gospostvom od stvari od importancije, i đusto me sreća, donijela na tebe.
GABRO: Govori što imaš delongo i u malo riječi, er sam ja neprijatelj od velicijeh čanača.
LUKA: Trebuje mi kompateškati ga, er imam ovaku potrebu. Ja sam došo moliti vaše gospostvo, da bi se denjalo dati mi gospoju Madu za svoju vjerenicu.
GABRO: Signor, no[2].
LUKA: Gosparu Gabro, ovo nije stvar za tako prečipitozo odgovarati, nego u ove okažioni hoće se razmisliti, što je bolje a poslije odgovoriti.
GABRO: Ja sam razmislio i pralju ti: Signor, no[3].
LUKA: Vij, signor, da je ovo sreća koja ti sama na stan plije, i koju ako ne uhitiš za bremena i dokli se ište, posle ćeš je zamani iskati.
GABRO: O sreća, о nesreća, ja neću.
LUKA: Ma zašto nećeš? To je jedan odveće brza risposta i zaisto se, gosparu Gabro, možeš varan iznajti.
GABRO: Eto to t'! Ja sam resolvo: che non voglio[4].
LUKA: Almanko daj mi ovu konsolacion i reci mi, zašto nećeš? Neka i ja mogu znati uzrok.
GABRO: Reko bih ti, ma me strah, er u sadanje brijeme kо neće glave razbijene nositi ne trebuje govoriti istinu, nego laž.
LUKA: Evo ti vjere, da me nećeš ražaliti; reci mi libero tvoje sentimente, neka znam koji uzrok hoće da me tako odgoniš.
GABRO: Zašto ti in primis[5] smrdiš galijom vaskolik, upačo si u mene ono nješto malo fakultati i mjedi, to bi se i uzeo mojim okrpiti, dečipo si sve tvoje po kurvami i na karte a sad hoćeš da te prčija stavi naprijed. Falio si i zato ti pralja, da neću. Signor, no i adio[6]!
LUKA: Evo na što sam došo! A sad trebuje delongo dati na znanje gospoji Madi ovo, neka se ište drugo remedio. Idoh iskati Fantažiju, ma ako se u tovjernu s Ivanom Knežakom zabio, mogu ga pet dana mahati.
Референце
[uredi]