Vozila se po kršu galija
v njoj se vozi okovan delija.
Na glavi mu klobuk bilim perjem
na kolenih tica panpagala.
Vidila ga j’ ljuba Jermanova: 5
»»Simo, simo, okovan delija,
nije moga Jermana domaka,
sinoć Jerman na vojnicu projde.«
Al govori okovan delija:
»Ne ću tamo, ljubo Jermanova, 10
ne ću tamo bojim se Jermana.«
»»Simo, simo, okovan delija,
sinoć Jerman na vojnicu projde,
more bit je danas poginio.««
Kad to čuje okovan delija 15
ide junak k ljubi Jermanovoj,
viša klobuk, gdi je Jerman višal.
Om večer skupa večeraju,
kada li je za večerom bilo,
al govori ljubi Jermanova: 20
»Bora tebi, okovan delija.
Podaj meni ticu panpagalu,
pak ćeš s namom noćcu noćevati.«
Kad to čuje okovan delija
on joj daje ticu panpagalu. 25
Idu skupa noćcu noćevati,
pak se ljube kuliko im drago.
Kad je v’ noći niku dobu bilo
Jermanov je konjić za’rzao.
Čula ga je ljubi Jermanova 30
od straha se biše zadrhtala,
gdi će hranit okovan deliju,
hranja njega u tvrde sanduke.
Ta pokuca i Jerman na vrata,
njegova mu j’ otvorila ljuba. 35
Ide Jerman u svitle kamare
i ugleda klobuk bilim perjim,
ter je ljubi svojoj govorio:
»Čiji j’ klobuk u dvoru mojemu?
Ona mu je mlada govorila: 40
»Aj Jermane, draga dušo moja,
tuj bil sinoć okovan delija,
u krčmi je rujno pio vino,
u krčmi mu j’ spenze ponestalo,
u zalogu j’ klobuk ostavio.« 45
»Lažeš, lažeš, nevirnice moja!
Gdi su kluči od sanduka moga?«
»Aj Jermane, draga dušo moja,
sinoć kasno na vodi sam bila,
na vodi sam kluče pogubila.« 50
»Lažeš, lažeš, nevirnice moja,
podaj kluče od sanduka moga.«
»Aj Jermane, draga dušo moja,
sinoć kasno na vodi sam bila,
na vodi sam kluče izgubila.« 55
Uze Jerman nažak od čelika,
s njim razbije pokrov od sanduka.
U sanduku okovan delija.
»Bora tebi, okovan delija,
je li sila posrid dvora moga, 60
je li sila, ali j’ dobra volja?«
Ali ne će okovan delija,
ne će junak da govori ništa,
već govori tica panpagala:
»Nije sila već je dobra volja.« 65
Smakne Jerman okovan deliju.
Kad to vidi ljuba Jermanova
svila j’ krilca da će pobignuti.
»Ne biži mi, nevirnice moja,
jer mi sada ti uteći ne ćeš!« 70
Na glavi joj vatru uspirio,
ter ju zgori, žalosna joj majka!
