Возила се по кршу галија
в њој се вози окован делија.
На глави му клобук билим перјем
на колених тица панпагала.
Видила га ј’ љуба Јерманова: 5
»»Симо, симо, окован делија,
није мога Јермана домака,
синоћ Јерман на војницу пројде.«
Ал говори окован делија:
»Не ћу тамо, љубо Јерманова, 10
не ћу тамо бојим се Јермана.«
»»Симо, симо, окован делија,
синоћ Јерман на војницу пројде,
море бит је данас погинио.««
Кад то чује окован делија 15
иде јунак к љуби Јермановој,
виша клобук, гди је Јерман вишал.
Ом вечер скупа вечерају,
када ли је за вечером било,
ал говори љуби Јерманова: 20
»Бора теби, окован делија.
Подај мени тицу панпагалу,
пак ћеш с намом ноћцу ноћевати.«
Кад то чује окован делија
он јој даје тицу панпагалу. 25
Иду скупа ноћцу ноћевати,
пак се љубе кулико им драго.
Кад је в’ ноћи нику добу било
Јерманов је коњић за’рзао.
Чула га је љуби Јерманова 30
од страха се бише задрхтала,
гди ће хранит окован делију,
храња њега у тврде сандуке.
Та покуца и Јерман на врата,
његова му ј’ отворила љуба. 35
Иде Јерман у свитле камаре
и угледа клобук билим перјим,
тер је љуби својој говорио:
»Чији ј’ клобук у двору мојему?
Она му је млада говорила: 40
»Ај Јермане, драга душо моја,
туј бил синоћ окован делија,
у крчми је рујно пио вино,
у крчми му ј’ спензе понестало,
у залогу ј’ клобук оставио.« 45
»Лажеш, лажеш, невирнице моја!
Гди су клучи од сандука мога?«
»Ај Јермане, драга душо моја,
синоћ касно на води сам била,
на води сам клуче погубила.« 50
»Лажеш, лажеш, невирнице моја,
подај клуче од сандука мога.«
»Ај Јермане, драга душо моја,
синоћ касно на води сам била,
на води сам клуче изгубила.« 55
Узе Јерман нажак од челика,
с њим разбије покров од сандука.
У сандуку окован делија.
»Бора теби, окован делија,
је ли сила посрид двора мога, 60
је ли сила, али ј’ добра воља?«
Али не ће окован делија,
не ће јунак да говори ништа,
већ говори тица панпагала:
»Није сила већ је добра воља.« 65
Смакне Јерман окован делију.
Кад то види љуба Јерманова
свила ј’ крилца да ће побигнути.
»Не бижи ми, невирнице моја,
јер ми сада ти утећи не ћеш!« 70
На глави јој ватру успирио,
тер ју згори, жалосна јој мајка!
