Pravi cvitak od vrimena
Ja u Mari sad naziran,
Pa nju slatkog prizimena,
Na ostalin svin obiran!
Žarko sunce iz nje lica 5
Sja obilno — ne zna veće —
A iz čela pak danica
Prezira se na daleče!
Od sokola crno oko,
Striljevite drži moći, 10
S kojin strilja priduboko,
Jadnu mladost u samoći.
Tilo od sniga udilano,
Dan priliči u liposti,
Vlas' je zlaton nagizdano,[1]15
Sriću odkriva svoj' mladosti.
Od Varoša dika jesi,
Izmed sviju divojaka,
Jer t' 'e dano od nebesi,
Da s' u svemu vridna, jaka. 20
Da bi sriću ti imala
U mladiću kriposnomu,
S kin bi vas svit uživala
U pokojnon srcu tvomu!
Dostojna si sriće, mlada, 25
Rad poštenja i vridnosti,
Dostojna si vladat grada,
Rad tvog znanja i mudrosti.
Tvoje perce igra u ruci
Kako labud po livadi; 30
Lika podaj mojoj muci
Da dospiju moji jadi!
Ostaj zbogon, Mare lipa,
San uživaj u pokoju,
U kuntenstvu tvoga kipa, 35
Ka u slavnon perivoju!
