Pređi na sadržaj

Kraljević Marko i nevirni Čumbre

Izvor: Викизворник

* * *


Kraljević Marko i nevirni Čumbre

(Inačica k pjesmi „Vjerna Kate“)

Sinoć se je Marko rukovao,
U jutro mu drobna knjiga dođe,
Da gre Marko, na vojsku carevu.
Plačno njemu ljuba govoraše:
„Pri komu me, moj Marko, ostavljaš?“ 5
„„Ostavljam te pri bilimi dvori,
Pri starici, miloj majci svojoj,
Pri Čumbrevoj virnoj sluzi mojoj.““
„Oće mi se Čumbre zneveriti?"
„„Ne boj se ga, virna ljubo moja, 10
Al je Čumbre virna sluga moja.““
Još ni Marko do pol vojske došal,
Već mu se je Čumbre zneverio,
Markovljevoj ljubi govorio:
„Ljubi mene, ljubo Markovljeva, 15
Za na misto Kraljevića Marka!“
„„Ne bih toga učinila mlada
Za ’va oba crna oka moja,
Za ’vu ruku, ka mi j’ pod prstenak,
Koji meni moj Marko daroval!"" 20
Zato se je Čumbre zneverio.
S duga ga je Marko ugledao,
Hitro mu je konja prijimao,
Još hitrije za ljubu pitao.
„Jel' mi zdrava, virna ljuba moja?“ 25
„„Zdrava ti je, al poštena nije.
Trih je ona od grada ljubila,
Još je mene Čumbreva otila,
Ja nis’ otil, Čumbre, dite mlado."
„Počekaj me, Čumbre, na vojnici! 30
Grem' joj doma glavicu odsići.“
S duga ga je ljuba ugledala,
Hitro mu je dvore pometala,
Još hitrije konja prijimala.
„Stani dalje, virna ljuba moja, 35
Da ne zaigra desna ruka moja,
Da ne zleti svitla ćorda moja!“
„„Pust’ me Marko, do dvi riči reći.""
„Reci ljubo, ko ćeš i četiri."
„„Ono lozije, ko si posadia, 40
Rodilo je grozje pozlaćeno,
Otil ga je Čumbre otrgati,
Ja mu mlada nisam htila dati.
Ako Marko meni ne viruješ,
Ti popitaj staru majku tvoju.““ 45
„Je l' istina, stara majko moja,
Što govori virna ljuba moja?"
„„Istina je, da, moj mili Marko,
Što govori virna ljuba tvoja!""
I on hitro slugam zapovida: 50
„Parićajte gospodsku večeru,
Mi ćemo se skupa večerati,
Po večeri nojcu noćevati,
Sutra mi se na vojnici najti.“
S duga ga je Čumbre ugledao, 55
Hitro mu je konja prijimao.
„Ce je tamo Kraljeviću Marko?"
„„Sve je dobro, za te je najgore!““
S njim govori i sabiju primiče.
Zmakne sablju, glavu mu odsiče. 60
„Sada ljubi tu crnu zemljicu
A ne da ćeš moju zaručnicu!"

Stj. Žiža, br. 35. od Marije Taraboća - Rogoćeve
seljakinje iz Suska kod Malog Lošinja.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Istarske narodne pjesme, izdala "Istarska književna zadruga", [Opatija], 1924., str. 37-38.