Пређи на садржај

Краљевић Марко и невирни Чумбре

Извор: Викизворник

* * *


Краљевић Марко и невирни Чумбре

(Иначица к пјесми „Вјерна Кате“)

Синоћ се је Марко руковао,
У јутро му дробна књига дође,
Да гре Марко, на војску цареву.
Плачно њему љуба говораше:
„При кому ме, мој Марко, остављаш?“ 5
„„Остављам те при билими двори,
При старици, милој мајци својој,
При Чумбревој вирној слузи мојој.““
„Оће ми се Чумбре зневерити?"
„„Не бој се га, вирна љубо моја, 10
Ал је Чумбре вирна слуга моја.““
Још ни Марко до пол војске дошал,
Већ му се је Чумбре зневерио,
Марковљевој љуби говорио:
„Љуби мене, љубо Марковљева, 15
За на мисто Краљевића Марка!“
„„Не бих тога учинила млада
За ’ва оба црна ока моја,
За ’ву руку, ка ми ј’ под прстенак,
Који мени мој Марко даровал!"" 20
Зато се је Чумбре зневерио.
С дуга га је Марко угледао,
Хитро му је коња пријимао,
Још хитрије за љубу питао.
„Јел' ми здрава, вирна љуба моја?“ 25
„„Здрава ти је, ал поштена није.
Трих је она од града љубила,
Још је мене Чумбрева отила,
Ја нис’ отил, Чумбре, дите младо."
„Почекај ме, Чумбре, на војници! 30
Грем' јој дома главицу одсићи.“
С дуга га је љуба угледала,
Хитро му је дворе пометала,
Још хитрије коња пријимала.
„Стани даље, вирна љуба моја, 35
Да не заигра десна рука моја,
Да не злети свитла ћорда моја!“
„„Пуст’ ме Марко, до дви ричи рећи.""
„Реци љубо, ко ћеш и четири."
„„Оно лозије, ко си посадиа, 40
Родило је грозје позлаћено,
Отил га је Чумбре отргати,
Ја му млада нисам хтила дати.
Ако Марко мени не вирујеш,
Ти попитај стару мајку твоју.““ 45
„Је л' истина, стара мајко моја,
Што говори вирна љуба моја?"
„„Истина је, да, мој мили Марко,
Што говори вирна љуба твоја!""
I он хитро слугам заповида: 50
„Парићајте господску вечеру,
Ми ћемо се скупа вечерати,
По вечери нојцу ноћевати,
Сутра ми се на војници најти.“
С дуга га је Чумбре угледао, 55
Хитро му је коња пријимао.
„Це је тамо Краљевићу Марко?"
„„Све је добро, за те је најгоре!““
С њим говори и сабију примиче.
Змакне сабљу, главу му одсиче. 60
„Сада љуби ту црну земљицу
А не да ћеш моју заручницу!"

Стј. Жижа, бр. 35. од Марије Тарабоћа - Рогоћеве
сељакиње из Суска код Малог Лошиња.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Референце

Извор

Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 37-38.