Kraljeviću Marko črnu goru jaše,
Črnu goru jaše i nju proklinjaše:
„Oj ti crna goro, prokleta ti bila,
Kad u tebi nima nikdir hladne vode!“
Al je Marku vila lepo besedila: 5
„Ne proklinjaj, Marko, te črne gorice,
Leh se šeći, Marko, malo ponapredak,
Najti hoćeš, Marko, dva Dunaja vode,
Kraj Dunaja, Marko, vodarkinju mladu.“
A1 je Marku sreća, sreća doletela, 10
Da je vila sanak, sanak uhitila.
Napoji on sebe i svoga konjića;
Al mu konjić vodu, vodu pomutio.
Kad se vila sanka, sanka probudila,
Obzira se vila na četiri strane, 15
Ne zagleda vila nikder nijednoga,
Leh u polju Marka, Marka Kraljevića.
Hitro zajahala svojega konjića.
Pak mi trči k Marku, Marku Kraljeviću;
Još mu mlada božju, božju pomoć nazva: 20
„Pomoz’ Bože, Marko, Marko Kraljeviću,
Bog te sprimi vilo, vilo vodarkinjo!“
Plati Marko teške, teške vodarine.
Vadi Marko jaspra, jaspra i dukate,
Da će platit Marko tešku vodarinu. 25
Al je vila Marku lepo besedila:
„Da bim bila jaspro, jaspro uzimala,
Srebrom bim ja bila Dunaj okovala." —
„Ča ćeš vilo jošte, da ti ja doplatim?" —
„„Od junaka, Marko, obedve ručice, 30
Od konjića, Marko, četiri nožice.““
Al njoj Marko lepo, lepo besedio:
„Ča će junak, vilo, brez svojih ručica,
Ča će konjić, vilo, brez svojih nožica!“
Počeli se mladi meju sobom biti. 35
Vili su mi bele pene dohajale,
Ali Marku bele, bele i krvave.
Pa je Marko vili lepo besedio:
„Pogledaj ti, vilo, kade j’ žarko sunce!“
Onda se je vila k suncu obazrela, 40
Pak je vili Marko onda vazel glavu.
„Slov. Glasnik" 1868. str. 137. Iz zbirke popa Laginje.
Naša sloga, poučni, gospodarski i politični list god. X, broj 3., u Trstu 1. februar 1879., str. 9-10.
Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju po Istri i Kvarnerskih otocih, preštampane iz "Naše sloge", Tiskarnica sinovah K. Amati u Trstu 1879., str. 28-29.
Istarske narodne pjesme, izdala "Istarska književna zadruga", [Opatija], 1924., str. 16-17.
