Краљевићу Марко чрну гору јаше,
Чрну гору јаше и њу проклињаше:
„Ој ти црна горо, проклета ти била,
Кад у теби нима никдир хладне воде!“
Ал је Марку вила лепо беседила: 5
„Не проклињај, Марко, те чрне горице,
Лех се шећи, Марко, мало понапредак,
Најти хоћеш, Марко, два Дунаја воде,
Крај Дунаја, Марко, водаркињу младу.“
А1 је Марку срећа, срећа долетела, 10
Да је вила санак, санак ухитила.
Напоји он себе и свога коњића;
Ал му коњић воду, воду помутио.
Кад се вила санка, санка пробудила,
Обзира се вила на четири стране, 15
Не загледа вила никдер ниједнога,
Лех у пољу Марка, Марка Краљевића.
Хитро зајахала својега коњића.
Пак ми трчи к Марку, Марку Краљевићу;
Још му млада божју, божју помоћ назва: 20
„Помоз’ Боже, Марко, Марко Краљевићу,
Бог те сприми вило, вило водаркињо!“
Плати Марко тешке, тешке водарине.
Вади Марко јаспра, јаспра и дукате,
Да ће платит Марко тешку водарину. 25
Ал је вила Марку лепо беседила:
„Да бим била јаспро, јаспро узимала,
Сребром бим ја била Дунај оковала." —
„Ча ћеш вило јоште, да ти ја доплатим?" —
„„Од јунака, Марко, обедве ручице, 30
Од коњића, Марко, четири ножице.““
Ал њој Марко лепо, лепо беседио:
„Ча ће јунак, вило, брез својих ручица,
Ча ће коњић, вило, брез својих ножица!“
Почели се млади меју собом бити. 35
Вили су ми беле пене дохајале,
Али Марку беле, беле и крваве.
Па је Марко вили лепо беседио:
„Погледај ти, вило, каде ј’ жарко сунце!“
Онда се је вила к сунцу обазрела, 40
Пак је вили Марко онда вазел главу.
„Слов. Гласник" 1868. стр. 137. Из збирке попа Лагиње.
Наша слога, поучни, господарски и политични лист год. X, број 3., у Трсту 1. фебруар 1879., стр. 9-10.
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 28-29.
