Koji će, Bože, sud da ti se za zlobe
za naše tolik trud i muke podobe?
ki li je toj narav da nosiš u tebi
tuj milos i ljubav, veću ner sam sebi?
Čudno se ter čuđu, misleći taku stvar,
i čudno požuđu imat ti za toj har;
ali toj po sebi poništo ne mogu,
molju se ter tebi kakono sve Bogu:
oh, pošlji duh prisvet od tvoje ljubavi,
užeži ter pamet mojojzi naravi,
neka ja takoj vruć teku sve za tobom,
užežen i goruć kako sam za sobom;
neka ja kako pjan za tobom vas zađu,
kako pjan i bijesan, dokli te iznađu.
A tad ću nać tebe, kada tvoj budem vas,
kad za te dam sebe kakono ti za nas.
LAVS DEO ET VIRGINI.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
