Који ће, Боже, суд да ти се за злобе
за наше толик труд и муке подобе?
ки ли је тој нарав да носиш у теби
туј милос и љубав, већу нер сам себи?
Чудно се тер чуђу, мислећи таку ствар,
и чудно пожуђу имат ти за тој хар;
али тој по себи поништо не могу,
мољу се тер теби каконо све Богу:
ох, пошљи дух присвет од твоје љубави,
ужежи тер памет мојојзи нарави,
нека ја такој врућ теку све за тобом,
ужежен и горућ како сам за собом;
нека ја како пјан за тобом вас зађу,
како пјан и бијесан, докли те изнађу.
А тад ћу наћ тебе, када твој будем вас,
кад за те дам себе каконо ти за нас.
ЛАВС ДЕО ЕТ ВИРГИНИ.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
