Kad život moj pođe na službu ljuvenu
od ove gospođe, srdce mi povenu,
želeći nje diku, kojojzi u vas svit
ne nađoh priliku, jakino rusi cvit;
ter stavih svu kripos i pamet, želeće 5
kako bih nje lipos udvoril ja veće.
I začuh da vira nada sve jur slavi
želin'je tko tira od ove ljubavi;
zato joj pravedno u viri poslužih,
ter s virom zajedno i pravdu sadružih. 10
Nu viđu, pomože svakomu virnu bit,
a mene, moj Bože, vira će pogubit;
jer što se zarekoh, ono ja sve slidim,
ter smrtni trud stekoh gdi hari ne vidim.
Pravednaj zač viri anđelski nje ures 15
po tegu ne miri, koja svît vrijedna jes;
ter obraz i kosi nje lipos gizdava
od mene ponosi, neka me skončava,
neka me rasuzi, neka me rascvilja,
neka me u tuzi [s] životom razdilja. 20
Koji čtiš znati mož česa dilj toj tvori
neg da me većma još u željah izmori,
i da jad vrh mene umnaža svaki dan,
od koga spomene odbiše meni san.
Vaze se moj pokoj, vaze se mir meni, 25
ter skonča život moj u tuzi ljuveni;
ovo ja umiru, ovo ja smrt prosim
za pravdu i viru gospoji ku nosim.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
