Jutrenja je slava zazvonila,
Probudi se moja dušo mila,
Od žalosti i od višnjih tmina
I pogledaj pu' Jeruzolima,
O’ pameti očima tvojima, 5
Pa ćeš vidi' čuda privelika,
Koje nije upamtija ni'ko,
O’ početka umrlog čovika
Ki je bija u grihu odvika,
Di anđeli na zemlju doodu 10
I pastiru mladome govoru:
Navistismo sada vami radost,
Evo projde svega svita žalost,
Jer se vami sritna noćca zgodi,
Isus vam se u Betlemu rodi, 15
Vi pojdite, pa ga obajdite
I njemu se smirno poklonite
I dare mu svaki odnesite,
Naćete ga u jaslan povita,
Ubogima svitama zavita, 20
Te anđeli Bogu falu daše,
A svin ljudin na zemlji ostaše.
Ka' se anđel o' pastira vrati,
Mrkla noć se u svitlo obrati,
Ka' pastiri ta čuda vidili, 25
Svaki svoja stada ostavili
I bijaše vrime o' ponoći,
Ka' bijaše ka Betlemu poći.
Ka' Betlemu gradu pristupili,
Sveti porod na slami vidili, 30
Oni mu se smirno poklonili
I dare mu svaki donosili,
Tamjan, zlato i mitru miru,
Mira kaže čovika,
Tamjan Boga odvika. 35
