Јутрења је слава зазвонила,
Пробуди се моја душо мила,
Од жалости и од вишњих тмина
I погледај пу' Јерузолима,
О’ памети очима твојима, 5
Па ћеш види' чуда привелика,
Које није упамтија ни'ко,
О’ почетка умрлог човика
Ки је бија у гриху одвика,
Ди анђели на земљу дооду 10
I пастиру младоме говору:
Навистисмо сада вами радост,
Ево пројде свега свита жалост,
Јер се вами сритна ноћца згоди,
Исус вам се у Бетлему роди, 15
Ви појдите, па га обајдите
I њему се смирно поклоните
I даре му сваки однесите,
Наћете га у јаслан повита,
Убогима свитама завита, 20
Те анђели Богу фалу даше,
А свин људин на земљи осташе.
Ка' се анђел о' пастира врати,
Мркла ноћ се у свитло обрати,
Ка' пастири та чуда видили, 25
Сваки своја стада оставили
I бијаше вриме о' поноћи,
Ка' бијаше ка Бетлему поћи.
Ка' Бетлему граду приступили,
Свети пород на слами видили, 30
Они му се смирно поклонили
I даре му сваки доносили,
Тамјан, злато и митру миру,
Мира каже човика,
Тамјан Бога одвика. 35
