Jeziče laživi, pokli me sad izda
veće čas ne živi pri meni od sada;
zamukni kamenom, zarasti dračami,
kad prid vil ljuvenom ti mene zasrami;
kad prid mom ljubavi mnjah s tobom slavu steć',5
tad me ti ostavi, i nе umje slova reć'.
Nu ljubav uzroči, da pozna vil moja
u pogled od oči, što tužan ćutim ja.
Razbludni jezik svoj odrieši proć meni
i poče ovakoj velit': moj ljuveni, 10
dosle te za roba držah svegj pritužna,
od sad se podoba, da sam ja tva sužna;
pod moje odluke dosle bi tvoja vlas,
a u tve sad ruke spušta se moja čas.
Er hitri tvoj pogled u srcu mom stvori 15
goruć plam studen led jednako da gori,
ter se već rvati ni'e meni proć tebi,
neg' ti se sva dati odlukom od nebi,
i veće koji dan sasma ću tvoja bit',
neka tač nesrećan ne trudiš na saj svit. 20
Tim ljubav, vid oči slavit' ću sve vrime
s kojih mi uzroči žudjeno dobro me.
A ti već ne živi, po tebi kad meni,
jeziče laživi, u ničem bolje ni'.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
