Jarac u pameti—Sganarelle ou le Cocu imaginaire/23
| ←Šena dvadesta i druga | Jarac u pameti Писац: Жан Баптист Поклен Молијер Šena dvadesta i treća |
Lambro: Što te dovodi ovdi, signor Renardo?
Reno: Stvar koja me veoma utišti. Jutros sam je obazno i koja razvrziva sasvijem riječ koju ti sam dô. Moj sin, od koga je tvoja kći primila vjeru, bez da se iko mogo stavit, jes četiri mjeseca da se potajno vjerio za gospođu Anicu, kćer gospara Jera Zvrčoke; i, kako nje rođaci i bogati su i od velike kuće, ne mogu se nikako uhitit s njima, ni razvrć ovu vjeru, i zato dohodim ovdi...
Lambro: Dospjejmo brzo. Ako bez tvoje ličence tvoj je sin drugovdje dô riječ, ne mogu ni ja tebi nego pripovidjet da i moja kći Jela od nazad njekoliko vremena od mene istoga obećana je Džonu, i koji danaske vratio se pun kreposti i skladstva iz Italije; zato ne mogu žudjet nijednoga drugoga zeta veće od njega.
Reno: Meni je jako drago da si njega izabro.
Džono: Ta tvoja pravedna požuda s jednom vjekovitom čestitostim okrunit će moj život.
Lambro: Hod'mo odredit dan u koji će se pirovat.
Ilija: Je li se igda razloži ti je vjerovalo do mene da sam jarac? Vidite
li da u ovemu poslu najveći biljeg može ti činit vjerovat sve inako nego je? Zato svakomu neka služim za izgled i kad uzcijeni da mu se štogod dogodilo, nek se spomene od Ilije; i baš da vidite sve vašijem očima, nemojte vjerovat ništa.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|