Ja posadi jabuku ukraj bila Jordana[1]
K njoj dohodu Židovi i židovski mešteri,
Otsikoše jabuku, sadilaše ladiju,
Sadilaše ladiju, posadiše Mariju,
Mladinča joj uzeše, na križu ga raspeše, 5
Na križu ga raspeše, klincma ruke pribiše.
Ostrugom ga pasaju, šipkovinom šibaju,
Šipkovinom šibaju, zlatnu krunu skidaju,
Zlatnu krunu skidaju, trnovac mu na glavu.
Zaplaka se Marija silnim glasom do neba, 10
Silnim glasom do neba, a suzama do zemlje.
To dočuše anđeli iz nebeske visine,
Stad ju tišit anđeli iz nebeske visine:
»Muč' ne plači, Marijo, silnim glasom do neba,
Silnim glasom do neba, a suzama do zemlje! 15
Neće Boga pogubit, dok je vika i svita,
Dok je vika i svita i Božjega kraljevstva;
Većem oni kušaju, koj će Bogu virovat,
Koj će Bogu virovat i toj Božjoj majčici,
I toj Božjoj majčici i velikoj koledi.« 20
↑Iza svakoga se stiha dodaje: »Aldovana ladija, u kojoj sidi Marija.«
Извор
„Zbomik za narodni život i običaje Južnih Slavena". Jug. Akademija. Zagreb, 1934., XXIX/2, str. 213-228, Joca Ćosić, »Narodne pjesme (Rekaš u Rumunjskoj)-Drugo kolo., str. 213-214.
