Ја посади јабуку украј била Јордана[1]
К њој доходу Жидови и жидовски мештери,
Отсикоше јабуку, садилаше ладију,
Садилаше ладију, посадише Марију,
Младинча јој узеше, на крижу га распеше, 5
На крижу га распеше, клинцма руке прибише.
Остругом га пасају, шипковином шибају,
Шипковином шибају, златну круну скидају,
Златну круну скидају, трновац му на главу.
Заплака се Марија силним гласом до неба, 10
Силним гласом до неба, а сузама до земље.
То дочуше анђели из небеске висине,
Стад ју тишит анђели из небеске висине:
»Муч' не плачи, Маријо, силним гласом до неба,
Силним гласом до неба, а сузама до земље! 15
Неће Бога погубит, док је вика и свита,
Док је вика и свита и Божјега краљевства;
Већем они кушају, кој ће Богу вироват,
Кој ће Богу вироват и тој Божјој мајчици,
I тој Божјој мајчици и великој коледи.« 20
↑Иза свакога се стиха додаје: »Алдована ладија, у којој сиди Марија.«
Извор
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1934., XXIX/2, стр. 213-228, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Друго коло., стр. 213-214.
