Pređi na sadržaj

Izbavljena divojka

Izvor: Викизворник

* * *


Izbavljena divojka

Side Ive za većeru s majkom,
Al' besidi stara, mila majka:
„Niko, Ive, u talambas lupa,
Nisu l' Turci opkolili dvore?"
Od hitnosti od Senja Ivane, 5
Od hitnosti, s golom sabljom trće.
Kad na vrati Toša knjigonoša,
Kapu skida, do zemlje se savija,
Knjigu daje od Senja Ivanu,
Knjigu štije od Senja Ivane, 10
Knjigu štije, grozne suze lije.
Pitala ga stara, mila majka:
„Oj, Ivane, moje dite drago!
I dosad si bile knjige štio,
Al' jih nisi suzama ronio." 15
Kroz plač majki Ive odgovara:
„Što su dosad knjige dolazile,
Nisu bile krvljom napisane,
Več su bile črnim murećefom,
Al' je ova krvljom od obraza. 20
Pisala je lipota divojka,
Da mi Turčin otima divojku,
Malo joj je ostavio roka,
Malo roka tri nedilje dana,
Dokle Turčin svate ne sakupi." 25
Ivanu je besidila majka:
„Ne brini se, Ive, moje dite,
U teb' s ujci, haramije gorske,
Piši knjigu i jednom i drugom,
Nek ti ujci u svatove dodu, 30
Nek povedu po dvanajst hajduka,
Pa će lako oteti divojku."
Piše knjigu Ive svojim ujkom,
Svojim ujkom i jednom i drugom,
Da mu ujci u svatove dodu 35
I povedu po dvanajst hajduka.
Kad je bilo vrime od vinčanja,
Skupili se Ivini svatovi
I zašili u zelenoj gori.
Al' besidi Podoljenac Ive: 40
„Oj, nečaće, od Senja Ivane!
Ti se popni na jelove grane,
Pa pogledaj kroz zelenu goru,
Da nas neće iznebušit Turci."
Popeo se od Senja Ivane, 45
Popeo se na jelove grane,
Pa pogleda kroz zelenu goru,
Pa besidi od Senja Ivane:
, Ja ne vidim, samo govor čujem,
Di pitaju janjičari Turci: 50
„Oj, divojko, draga naša dušo,
Ne imaš li kog od roda svoga,
Roda svoga u zelenoj gori?"
Al' divojka njima odgovara:
„Imam ujka Podoljenac Ivu, 55
Lipo će vas doćekati ujko,
Iz pušaka, zelenih krušaka,
Zagrist ćete, progunit nećete.
Sa sabalja, crvenih marama,
Otrt c' te se, progledat nećete." 60
Al' besidi Podoljenac Ive:
„Oj, nečaće, od Senja Ivane,
Ti se popni na jelove grane,
Pa pogledaj kroz zelenu goru,
Da nas neće iznebušit Turci!" 65
Popeo se od Senja Ivane,
Popeo se na jelove grane,
Pa pogleda kroz zelenu goru,
Pa besidi od Senja Ivane:
,JDa bižimo, ta evo su Turci, 70
Da bižimo, kuda koji znamo,
Ta ima jih ko proličom trave,
Sad ćemo svi izgubiti glave!"
Al' besidi Podoljenac Ive:
„Skinem pušku s desnoga na livo, 75
Pa te stanem š njome udarati,
Neće tebi divojka tribati,
Koja no je u Drinu kovana,
Tri kovača devet pomogača,
Kundak vezle tri vezilje mlade, 80
Kundak vezle tri miseca dana
I u litu tri bijela dana,
Dva su grla a ćetiri zrna,
Kud pogledam promašiti neće,
A di pane meiern tribat neće." 85
Al' stigoše janjičari Turci,
Navališe iz gore hajduci,
Potukoše koji razbigoše,
Sam ostade diver kod divojke.
Al' besidi Podoljenac Ive: 90
„Oj, divojko, draga moja dušo,
Odmakni se ti malo na livo,
Da te neču puškom na'raniti!"
Odmaće se na livo divojka,
Puškom puće Podoljenac Ive, 95
I ubije ručnoga divera.
Pa uzeše ruvo i divojku,
Pa odoše Ivanovom dvoru.
Lipo jih je doćekala majka,
Častila jih tri bijela danka 100
I lipe njim podilila dare:
Svim hajdukom s kajiši opanke,
A ujkama od Iale košulje,
Pa se tada svati razidoše
I odoše koji kuda znaše. 105
Ive osta s majkom i divojkom.
Onda bilo sad se spominjalo.
 
Kazivačica: Teza Crnković, Subotica
Zabilježio: IvePrćić, 1939., 227-230.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце

Извор

Sanak snila budimska kraljica..., Epske pjesme i balade Hrvata u Mađarskoj, Uredio/Szerkesztette: Đuro Franković, Nakladnik/ Kiadó: Frankovics és Társa Kiadói Bt. Pečuh/Pécs, 2004., str. 59-62.