Избављена дивојка
Сиде Иве за већеру с мајком,
Ал' бесиди стара, мила мајка:
„Нико, Иве, у таламбас лупа,
Нису л' Турци опколили дворе?"
Од хитности од Сења Иване, 5
Од хитности, с голом сабљом трће.
Кад на врати Тоша књигоноша,
Капу скида, до земље се савија,
Књигу даје од Сења Ивану,
Књигу штије од Сења Иване, 10
Књигу штије, грозне сузе лије.
Питала га стара, мила мајка:
„Ој, Иване, моје дите драго!
I досад си биле књиге штио,
Ал' јих ниси сузама ронио." 15
Кроз плач мајки Иве одговара:
„Што су досад књиге долазиле,
Нису биле крвљом написане,
Веч су биле чрним мурећефом,
Ал' је ова крвљом од образа. 20
Писала је липота дивојка,
Да ми Турчин отима дивојку,
Мало јој је оставио рока,
Мало рока три недиље дана,
Докле Турчин свате не сакупи." 25
Ивану је бесидила мајка:
„Не брини се, Иве, моје дите,
У теб' с ујци, харамије горске,
Пиши књигу и једном и другом,
Нек ти ујци у сватове доду, 30
Нек поведу по дванајст хајдука,
Па ће лако отети дивојку."
Пише књигу Иве својим ујком,
Својим ујком и једном и другом,
Да му ујци у сватове доду 35
I поведу по дванајст хајдука.
Кад је било вриме од винчања,
Скупили се Ивини сватови
I зашили у зеленој гори.
Ал' бесиди Подољенац Иве: 40
„Ој, нечаће, од Сења Иване!
Ти се попни на јелове гране,
Па погледај кроз зелену гору,
Да нас неће изнебушит Турци."
Попео се од Сења Иване, 45
Попео се на јелове гране,
Па погледа кроз зелену гору,
Па бесиди од Сења Иване:
, Ја не видим, само говор чујем,
Ди питају јањичари Турци: 50
„Ој, дивојко, драга наша душо,
Не имаш ли ког од рода свога,
Рода свога у зеленој гори?"
Ал' дивојка њима одговара:
„Имам ујка Подољенац Иву, 55
Липо ће вас доћекати ујко,
Из пушака, зелених крушака,
Загрист ћете, прогунит нећете.
Са сабаља, црвених марама,
Отрт ц' те се, прогледат нећете." 60
Ал' бесиди Подољенац Иве:
„Ој, нечаће, од Сења Иване,
Ти се попни на јелове гране,
Па погледај кроз зелену гору,
Да нас неће изнебушит Турци!" 65
Попео се од Сења Иване,
Попео се на јелове гране,
Па погледа кроз зелену гору,
Па бесиди од Сења Иване:
,ЈДа бижимо, та ево су Турци, 70
Да бижимо, куда који знамо,
Та има јих ко проличом траве,
Сад ћемо сви изгубити главе!"
Ал' бесиди Подољенац Иве:
„Скинем пушку с деснога на ливо, 75
Па те станем ш њоме ударати,
Неће теби дивојка трибати,
Која но је у Дрину кована,
Три ковача девет помогача,
Кундак везле три везиље младе, 80
Кундак везле три мисеца дана
I у литу три бијела дана,
Два су грла а ћетири зрна,
Куд погледам промашити неће,
А ди пане меиерн трибат неће." 85
Ал' стигоше јањичари Турци,
Навалише из горе хајдуци,
Потукоше који разбигоше,
Сам остаде дивер код дивојке.
Ал' бесиди Подољенац Иве: 90
„Ој, дивојко, драга моја душо,
Одмакни се ти мало на ливо,
Да те нечу пушком на'ранити!"
Одмаће се на ливо дивојка,
Пушком пуће Подољенац Иве, 95
I убије ручнога дивера.
Па узеше руво и дивојку,
Па одоше Ивановом двору.
Липо јих је доћекала мајка,
Частила јих три бијела данка 100
I липе њим подилила даре:
Свим хајдуком с кајиши опанке,
А ујкама од Иале кошуље,
Па се тада свати разидоше
I одоше који куда знаше. 105
Иве оста с мајком и дивојком.
Онда било сад се спомињало.
Казивачица: Теза Црнковић, Суботица
Забиљежио: ИвеПрћић, 1939., 227-230.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
