Pade soko Ivi na ramenca,
pa besedi Ive Karloviću:
»Lipa tico, sivini sokole,
ča ti padaš meni na ramenca?«
Al besedi sivini sokole: 5
»Gospodaru Ive Karloviću,
ča ne vidiš, al ne mariš za me,
da m' je livo prebijeno krelo,
a desnica osičena noga,
kako bi me, Ive, izličio?« 10
Besedi mu Karloviću Ivo:
»Lipa ftico, sivini sokole,
nut počekaj, sivini sokole,
dokle dojde petak turski svetak,
meni dojdu Turci na divane, 15
ja ću s Turci turski divaniti,
pitati ću likarije za te
i tebe ću, sokole, ličiti.«
Kad je doša petak turski svetak,
sokola je Ive izličio. 20
Kad se steklo devet godin dana,
svaku fticu ku j’ Ivo utio,
tu je njemu soko uvatio,
šol ni mogo pticu lastrovicu
za njon leti letnji dan do podne, 25
al je i nju soko uvatio,
u Ivine ruke dovodio.
Ivo j' lipo sokola darivo,
dao mu je od zlata jabuku,
krila mu je zlaton pozlatio 30
a noge mu svilon požutio,
pa on zleti z dvora Ivanova
i on pada na Budime grade,
gledale ga budimske gospode,
začude se budimske gospode: 35
»A moj Bože, čuda velikoga,
lipe ftice sivina sokola,
koj’ ga ’nako lipo darovao!«
Besedi in sivini sokole:
»Da van kažen, budinske gospode, 40
služio san dobra gospodara,
po imenu Karlovića Ivu,
on me lipin daron darovao!«
