Ni u Liki snahe ni divojke,
ku ne ljubi Karloviću Ive,
neg ča mi je Marica divojka.
Ne more ju prošnjom isprositi,
niti kakvim darom prevariti. 5
Pak on grede staroj majki svojoj,
da mu poda sveta i nauka,
da prevari Maricu divojku.
Majka mu je dobar nauk dala:
»Ne hod’ ’z kuće do tri leta, Ive, 10
vzgoji kosu kako i divojka,
opleti se kako i divojka,
kladi koišić na tvu belu ruku,
pak ti hodi Mari pod poneštru,
zazovi ju glasom divojačkim: 15
»Hodi, Mare, hodmo po rožice!«
Do tri leta Ive ’z kuće ne ’šal
vzgojil kosu kako i divojka,
oplital se kako i divojka,
klal je košić na svu belu ruku, 20
pak je hodil Mari pod poneštru
i zazval ju glasom divojačkim:
»Hodi, Mare, hodi po rožice!«
Mare njemu ’z kuće odgovara:
»Šla bin, drugo, bojin se Ivana.« 25
»»Ne boj se ga, virna drugo moja,
danas ima tri godine dana,
da je Ive na vojnicu pošal,
od njega ni glasa ni pominka.««
Mare mlada tako odgovara: 30
»Ako ’e pošal, da bi s nje ne došal!«
Pak su prošli v rumene rožice.
Prvu rožu, ku je utrgala,
klala ju je na suhi javorak:
»Sahni, vehni, rožo na javorku; 35
kako sahne roža javorova,
da bi tako glava Ivanova!«
Drugu rožu, ku je utrgala,
klala ju je na mrzlu stenčicu:
»Sahni, vehni, roža na stenčiici: 40
kako sahne roža na stenčici,
da bi tako telo Ivanovo!«
Tretu rožu, ku je utrgala, ^
tu ’e polegla na črnu zemljicu:
»Sahni, vehni, roža na zemljici: 45
kako sahne ruža na zcmljici,
da bi tako sritja Ivanova!«
Pak se šeću po tom polju ravnom.
Progovori verna druga Mari:
»Ča bis sada učinila. Mare, 50
da bi prišal Karloviću Ive?«
»»Skočila bin va jezero mutno,
al bin zvala devet bratac mojih.««
Pak joj veli Karloviću Ive:
»Delaj, Mare, čagoder ti drago, 55
ovo ti je Karloviću Ive.
Sada skoči va jezero mutno,
sada zovi devet bratac svojih.«
Pak ju ljubi tri dni i tri noći.
Ljubil ju je i ostavil ju je 60
kakonoti livadu zelenu
pokošenu pak i ostavljenu,
pak odšeta belu dvoru svomu.
