Ни у Лики снахе ни дивојке,
ку не љуби Карловићу Иве,
нег ча ми је Марица дивојка.
Не море ју прошњом испросити,
нити каквим даром преварити. 5
Пак он греде старој мајки својој,
да му пода света и наука,
да превари Марицу дивојку.
Мајка му је добар наук дала:
»Не ход’ ’з куће до три лета, Иве, 10
взгоји косу како и дивојка,
оплети се како и дивојка,
клади коишић на тву белу руку,
пак ти ходи Мари под понештру,
зазови ју гласом дивојачким: 15
»Ходи, Маре, ходмо по рожице!«
До три лета Иве ’з куће не ’шал
взгојил косу како и дивојка,
оплитал се како и дивојка,
клал је кошић на сву белу руку, 20
пак је ходил Мари под понештру
и зазвал ју гласом дивојачким:
»Ходи, Маре, ходи по рожице!«
Маре њему ’з куће одговара:
»Шла бин, друго, бојин се Ивана.« 25
»»Не бој се га, вирна друго моја,
данас има три године дана,
да је Иве на војницу пошал,
од њега ни гласа ни поминка.««
Маре млада тако одговара: 30
»Ако ’е пошал, да би с ње не дошал!«
Пак су прошли в румене рожице.
Прву рожу, ку је утргала,
клала ју је на сухи јаворак:
»Сахни, вехни, рожо на јаворку; 35
како сахне рожа јаворова,
да би тако глава Иванова!«
Другу рожу, ку је утргала,
клала ју је на мрзлу стенчицу:
»Сахни, вехни, рожа на стенчиици: 40
како сахне рожа на стенчици,
да би тако тело Иваново!«
Трету рожу, ку је утргала, ^
ту ’е полегла на чрну земљицу:
»Сахни, вехни, рожа на земљици: 45
како сахне ружа на зцмљици,
да би тако сритја Иванова!«
Пак се шећу по том пољу равном.
Проговори верна друга Мари:
»Ча бис сада учинила. Маре, 50
да би пришал Карловићу Иве?«
»»Скочила бин ва језеро мутно,
ал бин звала девет братац мојих.««
Пак јој вели Карловићу Иве:
»Делај, Маре, чагодер ти драго, 55
ово ти је Карловићу Иве.
Сада скочи ва језеро мутно,
сада зови девет братац својих.«
Пак ју љуби три дни и три ноћи.
Љубил ју је и оставил ју је 60
каконоти ливаду зелену
покошену пак и остављену,
пак одшета белу двору свому.
