„Jelinina majko, kadi ti je Jele?“
„„Moja je Jelina na mutnom Dunaju.
Na mutnom Dunaju bilo ruho pere,
Bilo ruho pere, moj zlat prsten dere,
Bilo ruho pere i šare mahrame, 5
I šare mahrame i bile tumbane;
Šare su mahrame za mladih junaci,
Bile su tumbane za mlade divojke."“
„Na Dunaju sam bil, na Dunaju je ni,
Ner njezino ruho po Dunaju plove, 10
Sve što dalje plove, lipje ga je vidit.“
„„Nikola, ljubić moj, ne grusti ti se poć,
Ne grusti ti se poć doli do Turčije?““
Nikola se šeće po turačkoj placi,
Zagleda ga Jele z visoke poneštre: 15
„Ća mi tuda šećeš, Nikola, Ijubić moj?“
„„Sve sporadi tebe, Jelo, ljubo moja.““
„Nikola, ljubić moj, zaman puta tvoje,
Zaman puta tvoje, ča jih je bez broja;
Zač su noćas za me Turci balotali.“ 20
„„Koga si dopala Jele ljubo moja?““
„Nikola, ljubić moj: vojvodu turskoga.“
„„Da bi ga do mala, Jele! uživala,
Da bi ti mlađahna dovica ostala,
Pak da bi dopala Nikolu ljubića.““ 25
