„Јелинина мајко, кади ти је Јеле?“
„„Моја је Јелина на мутном Дунају.
На мутном Дунају било рухо пере,
Било рухо пере, мој злат прстен дере,
Било рухо пере и шаре махраме, 5
I шаре махраме и биле тумбане;
Шаре су махраме за младих јунаци,
Биле су тумбане за младе дивојке."“
„На Дунају сам бил, на Дунају је ни,
Нер њезино рухо по Дунају плове, 10
Све што даље плове, липје га је видит.“
„„Никола, љубић мој, не грусти ти се поћ,
Не грусти ти се поћ доли до Турчије?““
Никола се шеће по турачкој плаци,
Загледа га Јеле з високе понештре: 15
„Ћа ми туда шећеш, Никола, Ијубић мој?“
„„Све споради тебе, Јело, љубо моја.““
„Никола, љубић мој, заман пута твоје,
Заман пута твоје, ча јих је без броја;
Зач су ноћас за ме Турци балотали.“ 20
„„Кога си допала Јеле љубо моја?““
„Никола, љубић мој: војводу турскога.“
„„Да би га до мала, Јеле! уживала,
Да би ти млађахна довица остала,
Пак да би допала Николу љубића.““ 25
