DEO DRUGI
I
NA KAPIJAMA SUMNjE
1.
Kroz mračne gore, puna plača,
Legija crna gazi tmulo,
Kô da ka paklu svom korača.
Sa strahom da se ne bi čulo,
Tabana, gazi, klizi, teče.
A na licima svih se reže
Bol koji ne sme da izreče,
A na usni joj kletve leže,
A crne, mračne gore gole
U zagrljaj je dublje vuku,
U vijorove sveže smole,
Gde ćuci mračnu pesmu tuku.
Mame kô crna nevesta kobi,
Mame kô mračan cvet i čudan,
Mame kô svetlost um što robi
Mame kô mrtvih vapaj gruda!
Mame kô vijor koji nosi,
Mame kô ponor koji zove,
Mame kô bura koja kosi,
Ah, mame, mame mukle gore
Kô tužni glasi meke svirke,
S anđelom kad se dusi bore,
A u sutonu plaču dirke.
U polutamu sve se svija
I sfinks uzima glas grifona9
I strast gomile u mrak svija,
Gomile bosih legiona.
Legije tonu, legije tonu
U neznan što se u mrak stapa,
A tuga mije vasionu
I šuma gole ruke sklapa.
Ne osvrći se, beži, novi Lote,
Ne gledaj požar, ne gledaj strahote,
Ni grad tvoj večiti što ti demon ote.
Idi! O, možda put svoje Golgote!
Ne osvrći se, ne osvrći se, Lote!
Visova evo golih, vremena gde se dele
Na čudne dvojake slike. I na dva sveta liče.
U jednom minare trošne, u drugom crkve bele,
U jednom orlovi grakću, u drugom jejine kriče.
Sovuljaga, ćuk, ćuk...
Mukli zvuk
Slave luk
Još jedan slama,
Ćuk, ćuk, ćuk
Grobni zvuk
Iz svakog bije kama.
Buk.
Pištav huk.
Žuk.
...I potom mir i potom muk.
Ćute gomile, ćute.
Misle se, lome, slute.
Na nove ići pute?
Misli joj misli mute.
I zasta gomila sva.
Požara za njom plam
Kroz crnu ponoć sja.
A gara pram po pram
Za njome pokrov tka.
Bežati ? Stati ? Sudbi se dati ?
Ostati ili ići?
Raspeće ostaviti treba
Ili mu prići ?
A glasa nema iz zemlje ni s neba.
Ostati ili ići?
Šta je sram ?
A gara leti pram po pram.
Zastaju. Kamene se.
O, gde je Mojsej nov, da vodi,
Da veru da i preporodi?
I vođe stoje neme.
Tajac. Miruju, blede.
Izrasta prostor, jer vreme
Ne teče i ne grede.
2.
Iz strašnog dima zvižde, fijuču
Oblaka crnih natmula jata,
Kao brekću, tutnje, huče.
I leden suton stene hvata.
I prolomi se odjek niz stene.
I zaori se lelek planina,
Kô kad se usov padinom krene
I tutnji preko dubodolina.
O, kako mrki klanci ječe!
Kamen se trese, brda zvone.
Sa tutnjavom se stene rone.
Kao kovnica nadi zveče!
I uskih reka brizga pena,
Rasprsla skače, mumla, prašti
I kovitla se razlivena
Kao nemoći besi tašti.
Mlazeve šiba, sikće, urliče.
I dubovi se tresu, lome.
I munje blešte, gromovi grome
A iz grobova vapaj viče.
3.
Kuda?
Krv uzavrela ploče rije,
Krv uzavrela polja krije,
Krv je svuda.
O, zadrži je rukom smelom,
O, zadrži je snagom grudi,
O, zadrži je usnom vrelom,
O, zadrži je i zagudi
Slobodnim poljem jek slobode,
O, zadrži je! groblja plavi,
Leševi njenim tokom brode;
I krvav vihor trijumf slavi.
O zadrži je, groblja traže,
O, zadrži je, majke mole,
O, zadrži je, sestre traže,
O, zadrži je, deca mole.
Vaj, kuda bežiš? Sve te zove,
Da gineš ovde i da braniš
Krševe ove, njive ove
I mrtve valja da sahraniš.
Ne idi! Gospod sam se gnevi.
Ostani, sudbu deli s nama,
Ostani! Umri gord u vrevi.
Naši, naši crni dnevi,
A tuđ požar tamo plama.
Ostani, puhor ne raseli,
Ostani, groblja krvlju preli.
I zadrhta talas vas.
Preloma bije čas.
Bori se.
Mori se.
4.
Niz crnih se slika ređa i ispreda
I kô puhor, bez smisla i reda,
Poguren otac i starica seda,
Pogružene sestre i dečica bleda.
I ciknu talas i ruknu.
Zaniha se, stade.
I stuknu.
I gore kobac huknu.
»Oprosti!« gomila reče
I kleče.
Ničice zemlji pade.
On čeka Mojsija svoga, da mu se Gospod javi
I čeka tablice nove da mu izreknu sud,
Da pognut ćuti ili da gore se još krvari,
Ili da unezveren i prognan prođe kud.
I ču se glas,
Vrh divlje, močvarne ceste:
»Gospod je čuo vas.
I ostanite gde ste!
Čuvajte veru svetu
I običaje stare.«
Fijuče. Vetri vijor pletu
I orlovi krstare.
I opet tutanj tutnji.
I pognute glave u gomili se krete
Unezvereni narod, u grozničavoj smutnji
Zabrazdano čelo zbira i lomi, krši prste
I kune bogove: Zašto, o zakon strste?
I čuva reči svete.
5.
I rastura se talasa tok.
Rasuto stado bludi.
I šapće: »Ne osudi!«
Drhtav drhće krok.
I krvava se lava među kamenje tisnu,
Da gudurama čuva
Orlovski pogled suri i divlju gordost risnu.
I tutanj gruva.
Jesen. I kisnu, kisnu, kisnu.
A jedan talas osta
I diže gordo steg.
Preko krvavog mosta
U novi pođe zbeg.
I vuče sobom trublje
Fanfara glas i zublje
I grabi u noć dublje,
U ponor neodređeni, mutni,
I ne čeka spasenje,
I traži ishod putni
Za isceljenje,
Za iskušenje.
6.
O,gde si,sotono, gde si?
O, reci samo dokle!
Poslednju kap donesi
Narod kob kog prokle.
I dođe u svome crvenom odelu,
Okićen glavama i mrtvačkom kletvom.
I donesi sobom skalu bola celu
I diči se svojom nepojamnom setvom,
Donesi i prospi pred nas muka kitu
I klince, i ocat i krst poniženja
I nakovanj pakla u kamdžiju vitu,
Rogozinu, kostret i klešta
I kvrge i sindžir i lomaču!
Donesi! I muči i razori i steži!
Donesi! I šibaj i bodi i veži!
Preti!
Mi idemo ko zna i kuda i kamo,
Jedno znamo samo:
Vera će se peti
Sve više što muke tvoje grublje budu,
Prokazivši novog Simona i Judu
Nosićemo dalje žar svojih vatara,
Sveti plamen što su dedovi doneli
Preko mora, preko gora i pustara,
Kroz šume, vrh kojih vekovi su legli,
Lutaćemo tako kroz stoleća razna.
Kroz glečere plave i morske dubine,
Kroz svetove, sunca, neba i magline,
Kô Jov verujući da prevrši kazna.
Okuj nas za stenu i stena će s nama!
Oslepi, izdrobi i mozak i žile,
Još ostaće plamen nevidljive sile,
Naći će žrtvenik da na njemu plama.
7.
I ode mračni red pun vere
Da, zgrbljen, kičmom stene dere,
Da lovor bere!
Ode.
I za njim ječe stene i šume,
Osramoćene iskre vode.
Ne čuje ili ne razume
Kletvu i vrisak i krik
I stid i ridaj, i cik.
I sruči se,
U sedih ognjišta ravni,
Zaruči se:
Pogani kov i pepeo tavni.
8.
I nasta bračna noć vremena,
Što razvejanih, što zbitija,
Sahranila su tisuć mena
Pobeda, sumnje i litija.
Ženici čudni ukrštaj piruju
U smiraj sunca čiju zoru žude.
Duhovi strepe i vode miruju
A nekretnice plaču i blude.
I diže se iz grobova, i tamnica onog večnog
I rastr' se poklič Drevnih preko stena koje ćute,
Preko drevnih provalija i razvođa preko rečnog,
Kô da traži nove kute,
Kô da traži nove pute!
I zaigra ples vremena
Preko stena.
