Hlepim ja i ginu od straha za gledat Писац: Динко Златарић
PJESAN CXXXVII
Hlepim ja i ginu od straha za gledat
lipotu jedinu ka mi zda smrtnu rat.
Lje želja protiva bojazni sveđ stoji,
studen joj razgriva, vodi me k gospoji,
prid kojom kad budu, oćutim taku slas, 5
da sebe zabudu od čuda u taj čas
gdi lica zamjerim, ka tvorac svih stvari
nebeskijem dikam svim zamijerno nadari.
Tuj vidim liposti ke ne ima vas svit saj,
kolike kriposti da ovdi čine raj. 10
Tač se svis moja sva napuni veselja,
da nije blaženstva u kom tad nijesam ja.
Ali mi dobro toj potrpi kratak hip;
osnobi život moj gorčiji pak nalip.
Najdilji rok bude meni tuj prikratak, 15
ter s veće požude trne ini srce pak.
Zač, odkle zora van prid suncem izide,
i dokle trpi dan i noćni mrak pride,
i zvizde čim svite, ne bih ja gledat sit
nje gizde čestite, mogal bih i umrit. 20
A kad se ponese od službe ljuvene,
ter lica odnese na stranu od mene,
ali ki proć meni ukaže gnjiv, tada
u muci pakljeni mučim se pun jada.
Tolike boljezni budu me obujmit, 25
da misal uzbjesni u želji na smrt prit.
Za sve toj dotječem prid pozor jedini,
jer po toj mir stječem, ka mi sveđ rat čini.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.247-248, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
