Хлепим ја и гину од страха за гледат Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН CXXXVII
Хлепим ја и гину од страха за гледат
липоту једину ка ми зда смртну рат.
Ље жеља протива бојазни свеђ стоји,
студен јој разгрива, води ме к госпоји,
прид којом кад буду, оћутим таку слас, 5
да себе забуду од чуда у тај час
гди лица замјерим, ка творац свих ствари
небескијем дикам свим замијерно надари.
Туј видим липости ке не има вас свит сај,
колике крипости да овди чине рај. 10
Тач се свис моја сва напуни весеља,
да није блаженства у ком тад нијесам ја.
Али ми добро тој потрпи кратак хип;
осноби живот мој горчији пак налип.
Најдиљи рок буде мени туј прикратак, 15
тер с веће пожуде трне ини срце пак.
Зач, одкле зора ван прид сунцем изиде,
и докле трпи дан и ноћни мрак приде,
и звизде чим свите, не бих ја гледат сит
ње гизде честите, могал бих и умрит. 20
А кад се понесе од службе љувене,
тер лица однесе на страну од мене,
али ки проћ мени укаже гњив, тада
у муци пакљени мучим се пун јада.
Толике бољезни буду ме обујмит, 25
да мисал узбјесни у жељи на смрт прит.
За све тој дотјечем прид позор једини,
јер по тој мир стјечем, ка ми свеђ рат чини.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.247-248, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
