Ah, nemoj toli stat nemiran odveće,
što te sad rve rat od hude nesreće,
i misli veselih ne gubi, gdi od svud
nenavis ljudi zlih zdaje ti žestok trud.
Svemu će svrha doć; promjenu sve ima: 5
sad je dan, a sad noć, sad lito, sad zima.
Vrte se nebesa i s njima naša čes,
ter mnoga čudesa vidit nam dano jes.
Opet će u kratko (vjeruj mi) s tobom bit
ufanje tve slatko i moć se ć blažen rit. 10
Zač kako radosti slijedi plač s tiigami,
tad ni sveđ žalosti ne mogu stat s nami.
Još tebi saviše dvorit će vas vik svoj
ki te se poriše ne hajuć za cvil tvoj.
Jer imaš zaisto po ovoj bit tuzi 15
jak zlato pričisto koje plam iskusi.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.182, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
